Pre samo jednu deceniju mogli smo se u potpunosti složiti sa Belcher (2013), koja je tvrdila da nastavnici jezika za specifične namene (LSP) najmanje znaju o sopstvenoj profesionalnoj zajednici. Međutim, situacija se značajno promenila u poslednjih deset godina. Pre svega, političku podršku razvoju nastavnika jezika struke pružila je Evropska unija kroz tri Erasmus+ projekta koja su se bavila njihovim profesionalnim razvojem: Trails, Catapult i LSP-TEOC.Pro. Učešće u ovim projektima, uz aktivnosti drugih istraživača, iznedrilo je niz publikacija (npr. Bocanegra-Valle i Basturkmen 2019; Vega Umaña 2020; Podgoršek, Jurkovič, Dostal i Mertelj 2021; Kic-Drgas i Jurkovič 2024). Ovi radovi pružaju holistički uvid u potrebe za profesionalnim razvojem nastavnika jezika struke i, što je posebno važno, predstavljaju prototipske modele za njihovo obrazovanje pre zapošljavanja, kao i za njihov profesionalni razvoj u toku karijere.
Na osnovu ovih postavki, rad najpre daje uporedni pregled nalaza dosadašnjih istraživanja koja su ispitivala potrebe za profesionalnim razvojem nastavnika jezika struke. Ovakav pristup omogućava sagledavanje ključnih sličnosti i razlika i, shodno tome, ukazuje na potrebu za zajedničkim, ali istovremeno raznovrsnim i fleksibilnim modelom obrazovanja i profesionalnog razvoja nastavnika ovog profila. Stoga se može tvrditi da obrazovanje nastavnika jezika struke više nije ni nedovoljno istraženo ni politički zanemareno.
Drugo, ovde su predstavljena tri Erasmus+ projekta, prvenstveno iz perspektive korisnih i relevantnih resursa koje su generisali za buduće kreatore kurseva profesionalnog razvoja nastavnika jezika struke. Ovi resursi obuhvataju inicijative za profesionalni razvoj, kao i metodologije koje se mogu primeniti u osmišljavanju kurseva.
Ipak, mogućnosti za učešće nastavnika jezika struke u relevantnim programima profesionalnog razvoja i dalje su ograničene kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Shodno tome, čini se da sledeći korak koji zajednica nastavnika jezika struke treba da preduzme jeste primena stečenog znanja u različitim obrazovnim formatima kako bi se ta znanja koristila i proširila na što veći broj zainteresovanih nastavnika na različitim nivoima obrazovanja i u različitim geografskim kontekstima. Ključno je naglasiti da se ovo ne može postići izolovano, već kroz međunarodne oblike saradnje, koje je neophodno identifikovati, istražiti i implementirati.
|
