Uvod: Dijabetes melitus tip 1 (T1DM) jedno je od največih endokrinih oboljenja kod dece. Autoreaktivnost T-čelija prema beta-čelijama kontroliče se značajnim promenama u metabolizmu T }elija. Cilj delovanja rapamicina kod sisara je važan unutarćelijski regulator metabolizma i rasta ćelija. MAPK/MAK/MRK preklapaju}e kinaze koja se preklapa (MOK1) jedan je od manje poznatih regulatora mTOR-a. Cilj istraživanja je bio da se ispita da li su nivoi iRNK MOK1 i mTOR u mononuklearnim }elijama periferne krvi različiti kod pedijatrijskih pacijenata sa T1DM u odnosu na zdrave ispitanike. Metode: Ovo istraživanje je obuhvatilo 172 adolescenta sa T1DM i 36 zdravih adolescenata dobrovoljaca koji su činili kontrolnu grupu (CG). Nivoi MOK1 i mTOR mRNA određeni su u PBMC-ima pomoću qPCR-a. Rezultati: Pacijenti sa T1DM imali su značajno niže nivoe iRNK MOK1 u PBMC u odnosu na CG, dok razlike u nivoima iRNK mTOR nisu bile zna~ajne (P = 0,891). Štaviše, kod pacijenata sa T1DM, MOK1 je značajno korelirao sa godinama, trigliceri dima i mTOR, dok je mTOR značajno korelirao sa BMI i sistolnim krvnim pritiskom. Ispitanici sa prekomernom težinom T1DM imali su znaćajno niže nivoe iRNK MOK1 (P = 0,034) i mTOR (P = 0,017), zajedno sa značajno večim nivoima sistolnog krvnog pritiska (P <0,001), ukupnog holesterola (P = 0,001), LDL-holesterola (P = 0,001) i CRP (P <0,001). Multivarijantna analiza je pokazala da je MOK1 nezavisno negativno povezan sa HDL-C and CRP (OR=0.417 (95%CI: 0.175–0.997), p=0.049). Zaključak: Naša studija je prva koja je pokazala da je T1DM udružen sa nishodnom regulacijom MOK1. Pored toga, snižena regulacija ekspresije gena mTOR i MOK1 bila je povezana sa kardiovaskularnim faktorima rizika kod pacije nata sa T1DM sa prekomernom težinom.
|
