Minimalna, odnosno garantovana zarada jeste fundamentalno pravo radnika i jedan od najstari-jih univerzalnih standarda rada. Promene na tržištu rada, demografski trendovi i migracije mogu imati značajan uticaj na razvoj radnopravnih instituta u budućnosti. S tim u vezi, u radu se sagle-davaju implikacije navedenih fenomena na pravni i konceptualni okvir instituta minimalne za-rade, kao i vice versa odnosno na koji način pozitivna pravna regulativa o minimalnoj zaradi utiče na njih. Istraživanje je zasnovano na analizi pravnog okvira minimalne zarade u Republici Sloveniji, sa posebnim fokusom na socijalni dijalog. U Republici Sloveniji je minimalna zarada utvrđena za-konom, kojim se svim zaposlenim licima garantuje pravo na minimalnu zaradu. Zakon ne pravi razliku između domaćih i stranih radnika niti pak predviđa različitost tretmana uzimajući u obzir starosni kriterijum, s tim da utvrđuje pravo na minimalnu zaradu za određene kategorije radnika angažovanih u nestandardnim formama rada. Analiza normativnog okvira minimalne zarade u Republici Sloveniji pokazala je da, čak i u promenjenim okolnostima na tržištu rada, nastalim kao posledica socijalnih i demografskih promena, tradicionalni radnopravni instituti i dalje predsta-vljaju značajno civilizacijsko dostignuće i važnu opštečovečansku vrednost.
|