Ekonomija ljubavi i braka u slovenačkoj prozi 19. vekaBjelčevič, Aleksander (Avtor) slovenačka književnostsrpka pripovetkaromantična ljubavgrađanstvo19. vekTokom 18. veka među građanima se pojavio koncept da su razlozi za venčanje duhovne i intelektualne vrline, lepota budućeg partnera, kao i uverenje da izbor partnera mora biti slobodan. Međutim, na slovenačkom selu razlog je bio ekonomski čak i u prvoj trećini 20. veka: ne veza srodnih duša, nego veza dva seoska imanja jednakog bogatstva; venčanje siromašnog se ljaka ili seljanke sa bogatim samo zato što su bili zaljubljeni jedno u drugo roditelji nisu dozvoljavali, a mladi par bi se povinovao njihovoj volji. Najznačajniji slovenački pisci seoskog porekla, npr. Josip Jurčič, Josip Stritar i Ivan Tavčar, u nekim svojim ranim proznim delima iz 60 ih do početka 80 ih godina 19. veka prikazivali su suprotno – naime, konflikte između roditelja i dece sa sela, jer bi želeli da se venčaju iz ljubavi sa siromašnijim izabranikom ili izabranicom. To znači da su pisci seoskoj omladini pripisali građanski model prava na brak iz ljubavi, što je u realnosti bilo izuzetno retko.20252026-04-16 10:41:56Članek v reviji181830slLicenca Creative Commons je navedena v kolofonu.