<?xml version="1.0"?>
<rdf:RDF xmlns:rdf="http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#" xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"><rdf:Description rdf:about="https://repozitorij.uni-lj.si/IzpisGradiva.php?id=175202"><dc:title>Poređenje indirektnih i deskriptivnih metoda funkcionalne procene ponašanja kod odraslih osoba sa intelektualnom ometenošću</dc:title><dc:creator>Simnjanovski,	Maja	(Avtor)
	</dc:creator><dc:creator>Žgur,	Erna	(Avtor)
	</dc:creator><dc:subject>intelektualna ometenost</dc:subject><dc:subject>funkcionalna procena ponašanja</dc:subject><dc:subject>problematično ponašanje</dc:subject><dc:subject>indirektne metode</dc:subject><dc:subject>deskriptivne metode</dc:subject><dc:description>Odrasle osobe sa intelektualnom ometenošću demonstriraju problematična ponašanja češće nego populacija tipičnog razvoja. Funkcionalna procena ponašanja jeste efikasan i naučno dokazan način za smanjivanje problematičnog ponašanja. U procesu funkcionalne procene ponašanja koriste se indirektne i deskriptivne metode. Cilj: Cilj istraživanja je da se ispita sklad među rezultatima koje smo dobili korišćenjem obe metode. Metode: Primenjena je metoda višestruke studije slučaja kojom su obuhvaćene tri odrasle osobe muškog pola sa umerenom intelektualnom ometenošću. Dve osobe bile su uzrasta 18 godina i jedna uzrasta 19 godina. Sva tri ispitanika pokazivala su različite oblike problematičnog ponašanja. Podaci su sakupljani korišćenjem indirektnih i deskriptivnih metoda. Poređeni su rezultati o funkciji problematičnog ponašanja dobijeni korišćenjem obe metode. Iako je u istraživanju učestvovalo tri ispitanika, podaci su sakupljani za četiri različita oblika problematičnog ponašanja. Rezultati: Kod prvog ispitanika upotrebom obe metode utvrđena je ista funkcija problematičnog ponašanja "nepoštovanje pravila", a to je "dobijanje pažnje". Kod drugog ispitanika je samo kod jednog oblika problematičnog ponašanja "razgovor sa samim sobom" dobijena ista funkcija problematičnog ponašanja, i to "dobijanje pažnje", dok su kod drugog oblika "ponavljanje istih fraza" dobijene različite funkcije. Kod trećeg ispitanika su za problematično ponašanje "nesaradnja" dobijene različite funkcije. Zaključak: Istraživanje je pokazalo da su podaci koji se odnose na funkciju problematičnog ponašanja usklađeni samo u dva slučaja. S obzirom na dobijene rezultate trebalo bi sa rezervom interpretirati rezultate o funkcijama problematičnog ponašanja dobijene korišćenjem samo jedne metode funkcionalne procene ponašanja.</dc:description><dc:date>2025</dc:date><dc:date>2025-10-21 12:01:50</dc:date><dc:type>Članek v reviji</dc:type><dc:identifier>175202</dc:identifier><dc:language>sl</dc:language></rdf:Description></rdf:RDF>