Уједињене нације прогласиле су крајем 2002. године период од 2005. до 2014. године Деценијом образовања за одрживи развој (Decade of Education for Sustainable Development (ДЕСД)). То показује да је на почетку 21. века образовање за одрживи развој (education for sustainable development (ЕСД)) препознато као приоритет на националном и међународном нивоу. Када је реч о активностима везаним за ову област, Словенија не заостаје много за развијеним државама. Још 2006. године, у контексту Таргет истраживачких програма Словеначке агенције за истраживања, покренута су два програма која се баве образовањем и образовањем за одрживи развој. Иако се у словеначким школама већ годинама спроводе многе активности везане за ову тематику, оне нису званично „означене“ као ЕСД. Као примере активности можемо навести међународни пројекат Животна средина и школска иницијатива, чији је организатор ОЕЦД/ЦЕРИ, а који је спроведен у периоду од 1990. до 1994. године, као и широку мрежу eко-школа, здравих школа, УНЕСКО школа, и многих других. Циљ нашег истраживања био је да установимо да ли су елементи ЕСД-а присутни у словеначким основним школама. Да бисмо овај циљ остварили, анализирали смо словеначке наставне планове и програме, уџбенике, радне листове и тестирања спроведена на националном нивоу у контексту једног ширег истраживачког пројекта ‒ „Анализа и промовисање интеграције образовања за одрживи развој у основне школе“. Анализе материјала који се користе у основној школи који, по нашем мишљењу, у великој мери утичу на знање, вештине и ставове ученика, спроведене су да бисмо скупили храброст, на основу добијених резултата и позивајући се на теорију (међународни и национални ЕСД документи), да предложимо свеобухватну стратегију за ЕСД. У раду износимо резултате анализе националних тестова које сви ученици узраста од петнаест година морају да полажу на крају основне школе. На основу кључних докумената у вези са ЕСД-ом које су донели УНЕСКО, УНЕЦЕ, Европска унија, Уједињене нације и друге организације, направили смо критеријуме за дефинисање ЕСД-а. Изабрали смо четрнаест кључних речи (одрживи развој, екологија, здрав живот, вода, глобализација, ваннаставне активности, кооперативно учење, критичко мишљење, демократија, активно грађанство, толеранција, ненасиље, самопоштовање, позитивна слика о себи). Ове кључне речи користили смо у анализи националних тестова коришћених у школској години 2005/06, на почетку ДЕСД-а. У анализи је коришћен квалитативни метод. Већина ЕСД елемената пронађена је у националном тесту из биологије, неки су били заступљени у тесту из словеначког језика, док у тесту из математике готово да их није ни било. Исте анализе спроведене су и на самом крају ДЕСД-а, зато што смо желели да утврдимо да ли је ДЕСД имао икаквог ефекта на израду националних тестова у Словенији. У тесту из словеначког језика број задатака у вези са ЕСД-ом у овом периоду знатно је повећан, али је зато број задатака у вези са ЕСД-ом био знатно смањен у националном тесту из биологије. У тесту из математике и даље је био присутан занемарљив број задатака који су се односили на ЕСД проблематику. Међутим, у свима трима тестовима, у делу у коме се налазе упутства ученицима за израду задатака, идентификован је један занимљив елеменат ЕСД-а. Пронашли смо две кључне речи: самопоуздање и позитивна слика о себи. У националним тестовима нисмо нашли садржаје који би могли да се доведу у везу са следећим кључним речима: вода, толеранција и ненасиље. Сматрамо да је барем кључна реч вода могла лако да буде убачена у националне тестове. Национални тестови написани за ученике у Словенији показују да тестови могу да буду средство за развој ЕСД-а, али њихов потенцијал није довољно искоришћен. Компаративном анализом националних тестова рађених на почетку и крају ДЕСД-а установили смо да у Словенији не може бити говора о планираном и систематском интегрисању ЕСД-а у националне тестове. Опште је позната чињеница да државе путем тестирања на националном нивоу врше велики утицај на наставу. Уверени смо да би и у регуларном наставном плану и програму за основне школе постојало више веза са ЕСД-ом ако би се елементи одрживог развоја систематски укључивали у националне тестове. Ова студија служи као огледало састављачима националних тестова и политичарима који су установили упутства за развој ЕСД-а.
|
